Po svaku cenu

Sinoć se završio Ex Teatar Fest. Nakon, od strane prekornih pogleda i značajnih gestova organizatora i selektorke nasilno skraćenog okruglog stola čiji su učesnici bili veoma voljni za razgovor, proglašene su odluke žirija publike.

Treće mesto dele predstava Sunčicin plamičak Ivane Koraksić (okolnosti pod kojima je ova predstava dobila toliki broj glasova delimično su sumnjive i ne sasvim razjašnjene, s obzirom na to da je umetnica na okruglom stolu sama pričala da je ubeđivala glasače da zaokruže najvišu ocenu, i to nekoliko puta) i predstava Iza zatvorenih vrata, Novosadskog kraljevskog teatra u režiji Attile Antala. Sartra obožavam, reditelja sam sinoć upoznala i mogu da kažem da je veoma pametan, simpatičan, prijatan sagovornik i vrlo sladak. Toplo ga preporučujem mlađoj ženskoj populaciji. Da sam nešto mlađa ne bih bila tako velikodušna, ali ovako – devojke poslušajte savet i ne časite časa. Njegov diplomski film će biti prikazan 19.06. u Novom Sadu u okviru festivala Cinema City. Dakle, idućeg četvrtka – svi u Novi Sad.

Drugo mesto osvojila je predstava Rio bar, reditelja Bojana Đorđeva koju, na žalost, nisam gledala, tako da ne mogu da dam svoje mišljenje. U svakom slučaju – čestitam.

Prvo mesto otišlo je, rekla bih očekivano, u ruke Plavom Pozorištu iz Beograda za predstavu Čarobnjak ili harmonična kakofonija. Predstava je pravi eksperiment na temu entropije i teorije haosa, tako da ukoliko juče niste bili u prilici da ih vidite u Pančevu, otiđite sledeći put kada je budu igrali na nekom drugom mestu.

Posle nam se obratio Jaganjac, pa je bila žurkica-promocija CUTOUT MC-ja, pa smo se vratili u Bgd. Ja sam se uspešno borila i uspela da stignem do kreveta pre nego me san saplete na putu ka njemu. Jutros (»jutros«) sam se probudila u pola jedan i ceo dan kuntam. Ali vredelo je. Kad bih opet morala da proživim jučerašnji dan, ponovo bih izdržala.

Po svaku cenu.

...