Vasilije

U celoj neopisivoj gužvi oko Bitefa i polaganja ispita (koje je neočekivano poprimilo epske razmere, ali o tome drugi put) nisam stigla da predstavim novog člana domaćinstva.

Moj mali mačak Vasko.

Vasko

Maša, Cana i Živka su ostale kod mame da uživaju, a ja sam, otišavši svojevremeno iz roditeljskog gnezda, ostala bez kućnog ljubimca. A na to sam nenaviknuta. Moj plan je bio da, čim se sredim, uzmem malog narandžastog mačora koji bi mi se koloritom uklopio u generalni koncept entrijera, ali kako to obično biva – sudbina je umešala prste.

U Knez Mihajlovoj već dugo organizuju udomljavanje mačića i kučića i, reklo bi se, prilično im dobro ide jer retko kad vidim iste životinjice duže od tri-četiri dana. Početkom leta sam počela da postavljenim štandovima prilazim malo bliže i da kibicujem neko buduće moje mače. Leto je došlo, prošlo i ja sam jedne septembarske večeri takođe prišla da vidim ima li koji riđi primerak, kad mi se desio On: najmanji, musav i dremljiv, zakačio mi se za pantalone i gledao me pravo u oči. Uzela sam ga, počeo je da prede, zaspao i ja sam, naravno, bila potpuno osvojena. Napustila sam pređašnju ideju o uklapanju boje krzna sa bojama detalja enterijera, „zapakovali“ su mi ga u kutiju Nike patika br. 39 (u kojoj se ispružio koliko je dugačak, a ostalo je još toliko prostora) u kojoj sam ga i unela u stan nesuđen riđem mačoru.

I sad je tu. Budi me poljupcem u nos i besomučnim skakanjem, voli da gleda fudbal na TV-u i da ganja loptu po kući (to jurcanje za loptom je, izgleda, ipak, neka totalno muška stvar. Nijedna od mačaka nije marila ni pet para ni za jednu lopticu koju sam im ikada kupila, a on izgibe), voli da jede supu, mleko i punjene paprike, prede kad se svlačim (pravi pravcijati muškarac), mrzi moje biljke, juri muve, voli da se nosi u rukama, spava na zelenom džemperu i – raste.

A zašto baš Vasko?

Jedna od retkih stvari koje su mi bile istinski dobre ove komplikovane 2008. godine, bila je magija Lisabona. I rešila sam da Vasca (de Gama) zadržim uza se.
Iako ga moja mama, iz nekog razloga, uporno zove Milutin.
Ja je ignorišem.
Što je najgore, mala šlihtara se odaziva i na jedno i na drugo.
Prasac.

.