Šta slušam i šta mi se dešava

Lipe lepe vazduh ulice najavom leta. I raduje me ta težina koja me svako veče nokautira u san. I senzualnim poljupcem u slepoočnicu poželi dobro jutro. Zabavlja me juni. Oduvek me je zabavljao. Zbog kraja školske godine, zbog kiša koje, nekako, uvek u ovo doba godine odaberu da zbijaju okrutne šale na račun izbora cipela za (pre)tople a kišne dane. Zbog trešanja, punjenih tikvica, makovima izbubuljičavljenih livada, sandala i soka od zove. Zbog ispita i umora ali i nagoveštaja leta koji donose. Zbog osećaja da dolazi godišnje doba kada je sve dozvoljeno. Nemam pojma zašto, ali dolazak leta je uvek u meni naglašavao osećaj »divljosti«, oslobađanje od okova obaveza, od okruženja... beg u novo i drugačije. Leto mi nije omiljeno godišnje doba. Lepljivo je i vrelo, smrdi na znojem umorena tela po pretrpanim autobusima, na asfalt, na užareni šljunak natopljen kremama za sunčanje. Ali juni - juni nazvan po Junoni, supruzi Jupitera, vrhovnog rimskog boga, Junoni zaštitnici Rima i boginje braka, juni koji mi izaziva "nemir na pola puta" između tekuće i nove godine - juni obožavam.

Junona je imala moć, kao i suprug joj, da upravlja munjama. Danas je to i pokazala. Provala oblaka nakon trećeg po redu vakuum-dana. Već sam bila pomislila da ćemo se svi pogušiti kao muve u flaši soka od zove u koju su, greškom, uletele. Kad, ono – kiša. I vetar. Kišu ne volim, ali vetar obožavam. Probudi talasima reke, pročisti zagušljiv vazduh sa ulica, uzburka ustajale misli. Kao mala katarza svaki put. Ne znam kako bih opstala u gradu u kom ga je manje nego u Beogradu. Zaista ne znam. A sada mi je naročito potreban. Da mi razbistri misli.

I sada –slušam. Sebe, ljude koje smatram pametnima, ljude koje smatram glupima i muziku koja mi trenutno prija. A to je, između ostalog, i ovih desetak pesama:

1.»Baš volim sve« - Elemental
2.»Back to Black« - Amy Winehouse
3.»Life for Rent« - Dido
4.»Sick and Tired« - Anastacia
5.»Children« - Robert Miles
6.»Peacebone« - Animal Collective
7.»Solta o Frango« - Bonde do Role
8.»To the Moon and Back« - Savage Garden
9.»Tamo gdje je sve po mom« - Jinx
10.»History Repeating« - Propellerheads
11.»Sweet Jane« - Cowboy Junkies

Svašta nešto. Možda posle vetra postane jasnije i ujednačenije. Sve.

...

Po svaku cenu

Sinoć se završio Ex Teatar Fest. Nakon, od strane prekornih pogleda i značajnih gestova organizatora i selektorke nasilno skraćenog okruglog stola čiji su učesnici bili veoma voljni za razgovor, proglašene su odluke žirija publike.

Treće mesto dele predstava Sunčicin plamičak Ivane Koraksić (okolnosti pod kojima je ova predstava dobila toliki broj glasova delimično su sumnjive i ne sasvim razjašnjene, s obzirom na to da je umetnica na okruglom stolu sama pričala da je ubeđivala glasače da zaokruže najvišu ocenu, i to nekoliko puta) i predstava Iza zatvorenih vrata, Novosadskog kraljevskog teatra u režiji Attile Antala. Sartra obožavam, reditelja sam sinoć upoznala i mogu da kažem da je veoma pametan, simpatičan, prijatan sagovornik i vrlo sladak. Toplo ga preporučujem mlađoj ženskoj populaciji. Da sam nešto mlađa ne bih bila tako velikodušna, ali ovako – devojke poslušajte savet i ne časite časa. Njegov diplomski film će biti prikazan 19.06. u Novom Sadu u okviru festivala Cinema City. Dakle, idućeg četvrtka – svi u Novi Sad.

Drugo mesto osvojila je predstava Rio bar, reditelja Bojana Đorđeva koju, na žalost, nisam gledala, tako da ne mogu da dam svoje mišljenje. U svakom slučaju – čestitam.

Prvo mesto otišlo je, rekla bih očekivano, u ruke Plavom Pozorištu iz Beograda za predstavu Čarobnjak ili harmonična kakofonija. Predstava je pravi eksperiment na temu entropije i teorije haosa, tako da ukoliko juče niste bili u prilici da ih vidite u Pančevu, otiđite sledeći put kada je budu igrali na nekom drugom mestu.

Posle nam se obratio Jaganjac, pa je bila žurkica-promocija CUTOUT MC-ja, pa smo se vratili u Bgd. Ja sam se uspešno borila i uspela da stignem do kreveta pre nego me san saplete na putu ka njemu. Jutros (»jutros«) sam se probudila u pola jedan i ceo dan kuntam. Ali vredelo je. Kad bih opet morala da proživim jučerašnji dan, ponovo bih izdržala.

Po svaku cenu.

...

Živa vatra, Sunčica, festival i kuma

Danas je treći dan festivala Ex Teatar Fest koji se po 37. put održava u Pančevu. Ja sam na njemu prvi put i, prvo pa muško – odmah vodim okrugle stolove. Može mi se kad mi je klasićka i drugarica Minja selektor. Sve funkcije se stiču preko veze, pa što bih se ja pravila pametna i mimo sveta. Lepo sam i ja dobila funkciju »vodiča« okruglih stolova preko veze. I to debele veze. Selektorske. Nisam ja naivna, pucam samo na visoko.

Okrugli (više elipsasti) sto je prošao veoma dobro, odlično, štaviše, imajući u vidu moj status rekonvalescenta (valjda nisam izostavila nijedno slovo. Al' kad ste rekonvalescent može vam se oprostiti ako napišete pogrešno »rekonvalescent«, zar ne?).

Viđene su tri predstave i to, štono vele na špicama američkih sitkoma, in order of appearance: Htela bih... u izvođenju Studija 21 i trupe DDT, Sunčicin plamičak, u izvođenju Ivane Koraksić i, the last but not the least, Obećana zemlja, Ljiljane Tasić.

Najviše polemike, žučnu raspravu (najpre preko mikrofona, a potom i bez njega) i nezapamćene reakcije publike (nezapamćene čak i od strane mene koja sam već bila u ulozi »vodiča« okruglih stolova na Festu i Infantu (tamo sam tu funkciju dobila bez veze. Mislim, nemajući vezu.)) izazvala je ova treća po redu.

O čemu je u njoj bilo reči nemam sada nameru da prepričavam: ko je bio video je, ko nije – što nije. Ili je video dok se davala u Rex-u. Ili će je videti neki drugi put.
Ono što je meni, u ove kasne sate i u rekonvalescentskom stanju bitno, jeste da me je ova super-žena sa slike aka Sunčica aka Ivana Koraksić aka novasuperheroinapančevačkedecepremakojojjeJagodicaBobicajednaobičnašmizla odabrala da joj budem kuma na venčanju! Ha! Od pedeset prisutnih ljudi – baš ja!

Pa šta što je to samo u predstavi?! Šta sad s tim?! Druge nije odabrala ni u predstavi.

Posle sam i ja od strane prisutnih gledana sa divljenjem. Neko kul dete će sutra u igri u parkiću biti Sunčica i vrteti pertle koje će glumiti vatru, a neko za nijansu manje kul dete će biti Ja - Sunčicina kuma.

I, tako. Da me Minja ne pozva da vodim okrugle stolove, ja sad ne bih bila lik u igri u parku. Kažem - sve mora preko veze.

...